Saobraćajne nezgode predstavljaju veliki stres kako za učesnike tako i za njihove porodice, praćene nizom neprijatnosti. Među najčešćim uzročnicima saobraćajnih nezgoda javljaju se: alkoholisanost vozača, neprilagođena brzina, nepoštovanje saobraćajne signalizacije, a u Srbiji su to često i uslovi puta.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja u Srbiji se u periodu od 2015-2019 godine desilo 178.203 saobracajnih nezgoda, od čega je 68.736 sa povređenim licima, a 106.858 sa materijalnom štetom ¹ (ovaj broj je sigurno daleko veći jer se veliki broj saobraćajnih nezgoda registruje samo kod osiguravajućih društava). Masovnost pojave saobraćajnih nezgoda govori o potrebi da se građani informišu o tome kako postupiti u ovim situacijama i na koji način ostvariti svoja prava na naknadu štete.

ŠTA RADITI KADA SE SAOBRAĆAJNA NEZGODA DESI?

Pre svega, treba ostati pribran i voditi računa o sopstvenoj i bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje poseban režim u zavisnosti od nastupelih posledica saobraćajne nezgode.
Važno je postupiti u skladu sa svim obavezama i ne napuštati mesto saobraćajne nezgode, jer vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno ili čija je povreda tim prevoznim sredstvom prouzrokovana, može biti odgovoran za krivično delo Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296 Krivičnog zakonika. Naravno, ukoliko je neophodno da se njemu ukaže hitna medicinska pomoć ili da preveze povređeno lice do najbliže zdravstvene ustanove, ono može napustiti mesto saobraćajne nezgode uz obavezu da se vrati čim bude u mogućnosti. Pored ovog krivičnog dela, postoji niz drugih krivičnih dela protiv bezbednosti saobraćaja, kao i saobraćajni prekršaji, sa kojima se možete upoznati u nekom od naših narednih blogova.

Teška telesna povreda, smrt lica ili veća materijalna šteta

Vozač i drugi učesnik saobraćajne nezgode su, u slučajevima kada neko lice zadobije teške telesne povrede, pogine ili nastane veća materijalna šteta, dužni da:
1) zaustave vozilo, isključe motor, uključe sve pokazivače pravca, postave sigurnosni
trougao na bezbednom rastojanju,
2) ukažu pomoć povređenima, odnosno prvu pomoć ili medicinsku pomoć u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima,
3) obaveste policiju i/ili službu hitne pomoći, kao i da ostanu na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja,
4) obezbede tragove i predmete nezgode, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost saobraćaja, i upozore sva lica da se sklone sa kolovoza da ne bi bila povređena i da ne bi uništavala tragove nezgode,
5) preduzmu druge raspoložive mere kako bi upozorili ostale učesnike u saobraćaju o postojanju nezgode,
6) da preduzme sve mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i uvećavanje postojećih posledica i povreda.
Manja materijalna šteta

S druge strane, kada nastane manja materijalna šteta, vozač odnosno učesnici saobraćajne nezgode dužni su popuniti Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi. Svaki učesnik saobraćajne nezgode u slučaju manje materijalne štete može zahtevati da policijski službenik izađe na lice mesta, izvrši uviđaj i sačini policijski zapisnik. U tom slučaju ne postoji obaveza sačinjavanja Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, a svi učesnici su dužni da ostanu na licu mesta dok se ne završi uviđaj. U svakom slučaju, obaveze za vozača odnosno drugog učesnika u saobraćajnoj nezgodi su u velikoj meri identičene onima u slučaju nastupanja veće materijalne štete.

KAKO NAPLATITI OSIGURANJE I ŠTETU NA AUTU?

Naknada štete kod saobraćajne nezgode može biti materijalna i nematerijalna. I jedna i druga nastaju kao posledica saobraćajne nezgode, s tim da na vozilu može nastati samo materijalna šteta, dok lica mogu pretrpeti nematerijalnu štetu.

Što se tiče materijalne štete na vozilu, potrebno je najpre izvršiti procenu materijalne štete tako da ista bude priznata i nadoknađena od strane osiguravajućeg društva štetnika, a u skladu sa Evropskim izveštajem o saobraćajnoj nezgodi odnosno zapisnikom o uviđaju policije.

Visina naknade štete u saobraćaju zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja.

Od kog osiguravajućeg društva tražim naknadu?

Kada je reč o nematerijalnoj šteti u vidu povreda i pretrpljenog straha, važno je znati koima pravo na naknadu štete od osiguravajućeg društva. Vozač motornog vozila koji je povređen u saobraćajnoj nezgodi ima pravo na naknadu štete od osiguravajućeg društva štetnika, odnosno vozila kojim je skrivljena saobraćajna nezgoda. Putnici u vozilu ili treća lica van vozila (pešaci, biciklisti i dr.) imaju pravo izbora od kog osiguravajućeg društva će naplatiti štetu ukoliko je u saobraćajnoj nezgodi učestvovalo dva ili više vozila, bez obzira na to ko je kriv za saobraćajnu nezgodu.

Obavezno se obratiti lekaru

Da bi ostvarili naknadu štete u saobraćaju od osiguravajućeg društva, neophodno je posetiti lekara, kako bi se utvrdio stepen povreda, i pribaviti medicinsku dokumentaciju. Potrebno je lekara posetiti što pre kako ne bi došlo do sumnje da li je povreda nastala u saobraćajnoj nezgodi.

Naknada štete u saobraćaju: Ko nema pravo?

Imperativnim zakonskim odredbama određeno je ko nema pravo kod saobraćajne nesreće,po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, a to su:
1) vlasnik motornog vozila čijom upotrebom mu je pričinjena šteta, za štete na stvarima,
2) vozač motornog vozila čijom upotrebom mu je pričinjena šteta,
3) lice koje je svojevoljno ušlo u vozilo čijom upotrebom mu je pričinjena šteta, a koje je znalo da je to vozilo protivpravno oduzeto;
4) lice koje je štetu pretrpelo u naročitim situacijama propisanim zakonom (zvanično odobrena auto-moto i karting takmičenja na zatvorenim stazama, vojne operacije i dr.)
S druge strane, na pitanje da li šteta ide na vozača ili na auto, odgovaramo da osiguravajuće društvo može od vas kao lica čijom je krivicom prouzrokovana šteta u saobraćajnoj nezgodi tražiti da refundirate novac isplaćen oštećenom licu, što se najčešće dešava u slučaju kada štetnik napusti lice mesta, kada vozi u nedozvoljenom alkoholisanom stanju ili pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, kada je vozilo bilo tehnički neispravno što je vozač znao, kada je vozio bez dozvole ili pod zabranom i slično.

Šteta prouzrokovana u inostranstvu ili od strane inostranog vozila

U slučaju da doživite saobraćajnu nezgodu u inostranstvu, neophodno je utvrditi na teritoriji koje zemlje je došlo do nezgode, te da li je ista potpisnica sporazuma koji omogućava naknadu štete u Srbiji.

Lice kome je pričinjena šteta vozilom inostrane registracije na teritoriji Srbije, podnosi odštetni zahtev domaćem društvu za osiguranje koje je dobilo ovlašćenje Udruženja osiguravača Srbije.

POSTUPAK ZA NAKNADU ŠTETE PRED SUDOM

Osiguravajuće društvo ima zakonski rok od 14 dana da dostavi ponudu licu i isplati naknadu štete, dok za malu štetu do 1.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti taj rok iznosi 8 dana. Rok od 14 dana može biti produžen i do 45 dana za materijlanu, odnosno do 90 dana za nematerijalnu štetu, uz dodatni rok od 14 dana za isplatu štete.

Tužba za naknadu štete

U slučaju da osiguravajuće društvo u roku od 90 dana (odnosno 8 dana za malu štetu) ne dostavi ponudu odnosno obavesti o nepostojanju prava na naknadu štete, može se podneti tužba nadležnom sudu radi naknade štete. Oštećeni ima pravo na tužbu i u slučaju kada smatra da mu je samo delimično isplaćena naknada od osiguravajućeg društva u odnosu na zahtevani iznos.

NA KRAJU…

Iako je saobraćajna nezgoda sama po sebi neprijatna situacija, nju mogu pratiti poteškoće povezane sa drugim učesnicima saobraćajne nezgode, kao i sa ostvarivanjem pune naknade štete pred osiguravajućim društvima i sudom. Stoga, učesnicima u saobraćajnoj nezgodi se predlaže obaraćanje stručnim licima, pre svega advokatu, za pomoć u ostvarivanju svojih prava, kako zbog sopstvene nepažnje ili neznanja ne bi izgubili ono što im po zakonu pripada.

¹ Preuzeto sa internet stranice:
https://www.abs.gov.rs/admin/upload/documents/20200813084936–izvestaj-o-stanju-bezbednosti-saobracaja-

u-republici-srbiji-u-2019.-godini.pdf, str. 11, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.