Svako lice je slobodno da odlučuje o sudbini svoje imovine. Naravno, to može da čini isključivo za svog života. U slučaju smrti lica koje iza sebe nije ostavilo testament ili ugovor (npr. ugovor o doživotnom izdržavanju), vodi se ostavinski postupak i imovina se deli među naslednicima u skladu sa zakonom.
Međutim, da li je jedno lice potpuno slobodno da raspolaže sa svojom imovinom ili su naslednici ipak zaštićeni da ne bi ostali bez imovine? Videćemo u nastavku teksta .
VRSTE NASLEĐIVANJA
Propisi u Srbiji poznaju više vrsta nasleđivanja:
1. Nasleđivanje na osnovu zakona
Zakonsko nasleđivanje primenjuje se u situacijama kada ne postoji testament ili ugovor, odnosno u situacijama kada testament ili ugovor ne obuhvata celokupnu imovinu ostavioca. To su sledeći slučajevi:
- ostavilac nije za života sačinio testament ili je sačinio, a kasnije ga je opozvao, ili kada je testament ništav;
- naslednik po testamentu neće ili ne može da nasledi, a ostavilac tom nasledniku nije odredio supstituta (zamenika),
- je testament uništen, izgubljen, sakriven ili zaturen, a u sudskom postupku nisu utvrđeni njegovo postojanje, oblik i sadržina;
- kada je ostavilac sačinio testament i obuhvatio samo deo svoje imovine;
- kada testament određuje samo singularni sukcesor (lice koja stiče samo prava iz zaostavštine, a ne odgovara za obaveze), a testament raspolagaže samo delom imovine.
Prilikom nasleđivanja zakonski naslednici dele se u određene grupe, tzv. nasledne redove. Prvo se na nasleđe pozivaju srodnici iz prvog reda, pa ako niko od njih ne može ili neće da nasledi, pozivaju se srodnici iz drugog naslednog reda i tako redom.
Ovaj oblik nasleđivanja je češći u Republici Srbiji.
Nužni nasledni deo
Pored ovog tzv. redovnog zakonskog nasleđivanja, pravo Republike Srbije poznaje i nužno zakonsko nasleđivanje, koje je regulisano imperativnim propisima. Primenjuje se samo u situacijama kada ostavilac sačini testament kojim povredi pravo naslednika na njihov deo koji im po zakonu pripada i koji im se ne može oduzeti testamentom. Krug nužnih naslednika je uži, dok je njihov nasledni deo manji od onog koji bi im pripao da testament nije sačinjen.
Mora se naglasiti da je ipak, pod strogim zakonskim uslovima, mogućenje isključenje i lišenje naslednika od nužnog dela, tako da mu kod nasleđivanja ništa od imovine ne pripadne (slučajevi kada se neko moralno ogrešio o ostavioca ili povredio neku zakonsku obavezu, prezaduženost, rasipništvo). Takođe, u određenim slučajevima nužni deo može biti i veći za roditelje i supružnike umrlog lica, što je predmet dokazivanja u postupku.
2. Testament
Testament jeste jednostrana, strogo lična i opoziva izjava volje kojom zaveštalac raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti, te eventualno daje i neke druge izjave u vezi sa svojom smrću (postavljanje uslova, naloga, rokova, zamenika u slučaju smrti naslednika iz testamenta). Testament može da sadrži i odredbe neimovinske prirode (npr. priznanje očinstva, određivanje mesta i načina sahrane i slično). Namera da se sačini testament mora da bude ozbiljna, stvarna, slobodna i usmerena na sačinjavanje testamenta.
Testament se mora sačiniti u tačno određenoj formi koju predviđa zakon, u suprotnom ne porizvodi pravno dejstvo i smatra se kao da nije sačinjen. Postoje i načini da se testament sačuva, tako što se deponuje kod nadležnog organa u depozit i čuva do otvaranja ostavine.
Pored testamenta i zakona, propisi poznaju i naslednopravne ugovore, kao što je ugovor o doživotnom izdražavanju, koji takođe utiču na imovinu jednog lica i to na sledeći način.
UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU
Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i ostavinski postupak
Predak može ugovorom raspolagati svojom imovinom za života i razdeliti je među svojim potomcima. Uslov za punovažnost ovog ugovora jeste da su svi potomci koji bi po zakonu imali pravo na nasleđivanje saglasni sa ovim ugovorom. Ugovor će biti punovažan i ako saglasnost bude data naknadno, pa čak iako nesaglasni potomak umre pre pretka ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan, a nema potomstvo.
Ono što je karakeristično je činjenica da imovina, koju je ovim ugovorom predak ustupio potomcima, nije predmet nasleđivanja u ostavinskom postupku. Takođe, ovaj ugovor mora biti sačinjen u pisanom obliku i mora biti overen od strane nadležnog javnog beležnika, u suprotnom je ništav. Forma ovog ugovora je vrlo stroga i stoga je predlažemo da potražite pomoć advokata za nasledno pravo.
Ugovor o doživotnom izdržavanju
Ugovor o doživotnom izdražvanju podrazumeva da se primalac izdržavanja obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese pravo svojine tačno određene stvari il neko drugo pravo (najčešće nekretnina), dok se davalac izdržavanja obavezuje da će se zauzvrat starati o primaocu izdržavanja za života i da će ga kada premine, sahraniti. Obaveza izdržavanja obuhvata npr. obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće, negu u starosti, troškove lečenja i slično.
Ovaj ugovor takođe mora biti sačinjen u pisanom obliku i mora biti overen od strane nadležnog javnog beležnika. Upozoravamo vas da je ugovor o doživotnom izdržavanju vrlo kompleksan i da je u praksi izazivao brojne duge sudske postupke nakon smrti primaoca izdražvanja, stoga ga je neophodno dobro razumeti i savetovati se sa advokatom prilikom njegovog zaključivanja.
KAKO SE POKREĆE OSTAVINSKI POSTUPAK?
Nakon smrti lica ili proglašenja lica za umrlo (u vanparničnom postupku), matičar upisuje činjenicu smrti u matičnu knjigu umrlih. Nakon toga, ostavinski postupak vode sud ili javni beležnik. Kako izgleda ostavinski postupak?
Obezbeđenje imovine
U određenim situacijama, sud na čijem području je ostavilac preminuo ili sud na čijem području se nalazi imovina može rešenjem odrediti privremene mere za obezebeđenje imovine koja je predmet nasleđivanja.
Mere za obezbeđenje imovine su popis i procena imovine, predaja stvari na čuvanje poverljivom licu, postavljanje staraoca imovine, ali i odvajanje imovine umrlog lica od imovine naslednika čime se štite poverioci umrlog lica (objašnjeno dole u nastavku teksta).
Raspravljanje zaostavštine
Zakonom o vanparničnom postupku predviđeno je da ostavinski sud može raspravljanje zaostavštine poveriti javnom beležniku, što je i najčešći slučaj u praksi. Međutim, da bi se ostavinski postupak sproveo u skladu sa zakonom i da biste zaštitili svoja prava, preporučljivo je da se obratite advoaktu da za vas prati postupak i ostvari vaša prava na imovinu.
Režim za strance
Zakon o nasleđivanju predviđa da stranci, pod uslovom uzajamnosti, mogu nasleđivati pod istim uslovima kao i domaći državljani (više o uzajamnosti i o tome kako se ona određuje u našem blogu Kupovina nepokretnosti za strance).
Položaj poverilaca preminulog lica
Naslednik odgovara za obaveze umrlog lica do visine nasleđene imovine. Ako ima više naslednika, oni solidarno odgovaraju za ostaviočeve dugove, i to svaki do visine svog naslednog dela. Takođe, ako testamentom nije drugačije predviđeno, dugovi se među sa naslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima.
U praksi se pokazalo da je od ogromne važnosti da poverioci u roku od tri meseca od smrti dužnika zahtevaju da se odvoji imovina preminulog lica od imovine naslednika, u cilju njene zaštite. Ovo je potrebno učiniti što pre, s obzirom da su sva raspolaganja imovinom umrlog koja su naslednici učinili do odvajanja zaostavštine punovažna. Zaštita je u tome što se poverioci naslednika ne mogu namirivati iz odvojene zaostavštine sve dok se ne namire poverioci umrlog lica.
Nasledničke izjave
Momentom smrti ostavioca na njegove naslednike prelazi njegova imovina. Ukoliko ne daju nikakvu izjavu, smatra se da su se prećutno prihvatili nasleđa. Međutim, naslednici mogu dati izjavu kojom se odriču od nasleđa ili da se prihvate svog naslednog dela i istovremeno ga ustupe određenom nasledniku, kada se na njihov odnos primenjuju pravila vezana za ugovor o poklonu koja prouzrokuju i poreske troškove.
Parnični postupak ili dopuna ostavine
U slučaju spora u pogledu činjenica, ostavinski postupak se prekida i upućuje na sudski parnični postupak. Ovaj postupak se vodi i u slučajevima kada se pronađe nov testament ili novi naslednik, koji nije bio poznat u vreme vođenja ostavinskog postupka. U slučaju kada se nakon okončanja ostavinskog postupka pronađe nova imovina, moguće je dopuniti ostavinski postupak.
TROŠKOVI OSTAVINSKOG POSTUPKA
Ceo ostavinski postupak nužno prate i troškovi. Ovde predstavljamo sumaran pregled svih troškova koje ćete imati u vezi sa ostavinskim postupkom.
Troškovi postupka pred javnim beležnikom
Ono što sigurno treba da predvidite jeste da ste u obavezi da platite naknadu za sastavljanje smrtovnice, a ukoliko je sud vođenje ostavinskog postupka poverio javnom beležniku, tada plaćate i troškove za rad javnog beležnika.
Porez na nasleđe i poklon
Poreska obaveza u odnosu na nasleđe nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Propisi omogućavaju i određena odstupanja i oslobođenja od plaćanja poreza, o čemu treba posebno voditi računa.
Troškovi advokata
Ukoliko ste se odlučili da se za vođenje ostavinskog postupka obratite advokatu, onda treba da računate i na njegove troškove.
Budući da je nasledno pravo vrlo složeno, savet naše advokatske kancelarije je da prilikom sačinjavanja testamenta i ugovora, te vođenja ostavinskog postupka angažujete advokata koji ima stručna znanja iz oblasti naslednog prava.
