Razvod braka je životna situacija koju prate pomešane emocije, koje su izražene ne samo kod supružnika, već i kod svih drugih lica kojih se razvod braka tiče – pre svega kod dece. Iako je po definiciji razvod braka prekid jedne emotivne veze, takav događaj povlači sa sobom pravne posledice: podelu zajedničke imovine supružnika i pitanje starateljstva nad decom. Stoga, svaki korak u vezi sa razvodom braka treba preduzeti racionalno, a ovo su opcije koje vam stoje na raspolaganju.

 

KONTAKT:

 

DVA NAČINA RAZVODA BRAKA

Prvo pitanje koje nam klijenti postave jeste na koji način se brak može razvesti u Republici Srbiji. Postoje samo dva načina razvoda braka: sporazumni razvod i razvod po tužbi. To važi i za razvod braka sa stranim državljaninom, o čemu ćemo pisati u nekom od narednih tekstova. Između sporazumnog razvoda i razvoda po tužbi postoje jasne razlike, a dostupne zvanične statistike govore da se supružnici ipak nešto više opredeljuju za sporazumni razvod braka. Koje su to razlike i zbog čega se treba opredeliti za jedan od načina razvoda?

Šta je sporazumni razvod braka?

Sporazumni razvod braka traži punu saglasnost surpužnika u pogledu svih bitnih pitanja. Ukoliko su oba supružnika rešena da se razvedu, a pri tom imaju dogovor po pitanju podele imovine i starateljstva nad decom, potrebno je da zaključe pismeni sporazum koji obavezno sadrži sledeće:

• Sporazum o razvodu braka;
• Sporazum o podeli zajedničke imovine;
• Sporazum o starateljstvu nad maloletnom decom (vršenje roditeljskog prava, alimentacija i viđanje deteta).

Sporazumni razvod braka se takođe odvija pred sudom, ali je jeftiniji i brži način da se brak razvede. Sudski postupak se u ovom slučaju uglavnom završava na jednom ročištu, dok su i sami sudski troškovi manji.

Pre nego što objasnimo na koji način se deli imovina između supružnika i kako se reguliše starateljstvo nad decom, potrebno je videti u čemu se sastoji razvod braka po tužbi.

Kada se podnosi tužba za razvod braka?

Svaki supružnik koji želi da se razvede može da podnese tužbu za razvod braka, a to može da učini bez obzira da li drugi supružnik želi da se razvede ili ne. Isto važi i za slučaj kada muž i žena ne mogu da se dogovore oko podele imovine odnosno starateljstva nad decom, u kom slučaju bilo ko od supružnika može da podnese tužbu sudu. U postupku po tužbi odlučuje se o:

• Razvodu braka između supružnika;
• Starateljstvu nad maloletnom decom (vršenje roditeljskog prava, alimentacija i viđanje deteta).

Sudski postupak u brakorazvodnim parnicama je duži, s obzirom da sud mora da sasluša supružnike, da dobije izveštaj Centra za socijalni rad u pogledu starateljstva nad decom i izvede druge dokaze koji se između ostalog tiču alimentacije. Parnica u tom slučaju traje u proseku između 3-5 ročišta.

PODELA IMOVINE

Podela imovine je pitanje oko koga u praksi ima najviše neslaganja između supružnika. Tako, u slučaju da muž i žena ne mogu da se dogovore oko podele imovine i ne zaključe sporazum o razvodu, imovinu mogu podeliti u posebnoj parnici koja se vodi odovojeno i od razvoda po tužbi. Jedan od načina da se reši pitanje podele imovine pre ili u toku braka jeste (pred)bračni ugovor, o čemu ćemo pisati u nekom od narednih blogova.

Koliki deo mi pripada iz zajedničke imovine?

Postoji razlika između posebne i zajedničke imovine. Posebna imovina je imovina koju je jedan supružnik stekao pre braka (ili izuzetno u toku braka kao npr. putem nasleđa ili poklona) i ona se ne deli između supužnika, već ostaje vlasništvo tog supružnika. Predmet podele u slučaju razvoda je isključivo zajednička imovina supružnika. Zajednička imovina supružnika je imovina koja je stečena radom u toku trajanja zajedničkog života supružnika.

 

KONTAKT:

 

Najčešće pitanje koje nam postavljaju klijenti jeste na koji način i u kojim procentima se deli zajednička imovina između supružnika. Veći procenat u podeli imovine ima onaj koji je dao veći doprinos u stvaranju te zajedničke imovine, što je pre svega:

• Uloženi rad u stvaranje zajedničke imovine;
• Visina ostvarenih prihoda u toku braka;
• Ulaganje posebne imovine u zajedničku imovinu.

Posebno je važno istaći da doprinos u stvaranju zajedničke imovine nije isključivo finansijske prirode, već sud vrednuje kao doprinos i održavanje takve imovine kao i staranje o zajedničkoj deci.

Da li mogu da otkupim deo imovine od supružnika?

Nakon što se utvrdi u kom procentu pripada imovina svakom od supružnika, pristupa se podeli imovine. Podela imovine supružnika se vrši na sledeći način:

• Fizička podela imovine, koja je karakteristična za zajednički novac supružnika koji se deli između njih;
• Prodaja imovine poput nekretnina i automobila, kada se imovina prodaje i novac dobijen od prodaje deli između supružnika. Takođe, svaki od supružnika može da otkupi deo od drugog
  supružnka i to u sudskom postupku.

Pokloni supružnika i stvari za obavljanje delatnosti

Stvari koje su važne za obavljanje delatnosti jednog surpužnika mogu biti dodeljene tom supružniku, uz obavezu davanja novca ili drugih stvari za uzvrat. Isto važi i za stvari koje jedan od supružnika koristi duže od tri godine.

Kada su u pitanju pokloni koje je u toku braka jedan supružnik učinio drugom, oni mogu vraćeni supružniku u sudskom postupku bez bilo kakve nadoknade, pod uslovom da se radi o poklonima velike vrednosti.

STARATELJSTVO I ALIMENTACIJA

Pitanje dece je nesumnjivo najvažnije kada dolazi do razvoda braka. Isto važi i kada prestaje zajednički život između vanbračnih partnera, koji u slučaju nepostojanja dogovora pitanje starateljstva nad decom i alimentacije rešavaju pred sudom.

Dok su u braku ili vanbračnoj zajednici, roditelji zajednički vrše starateljstvo nad decom. Iako je pravilo u praksi da u slučaju razvoda starateljstvo nad decom (u pravu poznato kao vršenje roditeljskog prava) dobija majka, to ne mora da bude slučaj, što pokazuju i razvodi poznati javnosti u kojima su očevi dobijali starateljstvo.

Kako se određuje koji roditelj će imati starateljstvo?

Roditelji koji se razvode se mogu sporazumeti o tome da neko od njih vrši starateljstvo nad decom ili da to čine zajednički. Međutim, interesantno je da i u slučaju saglasnosti roditelja o tome ko će vršiti starateljstvo, sud može odlučiti drugačije vodeći računa o najboljem interesu deteta. Dodeljivanje deteta na starateljstvo jednom od roditelja zavisi pre svega od ličnosti roditelja i uslova života za dete kod jednog od roditelja, o čemu poseban izveštaj sačinjava Centar za socijalni rad.

Roditelj koji ne dobije starateljstvo

Roditelj kome starateljstvo nije dodeljeno ima pravo da odlučuje o bitnim pitanjima za dete (obrazovanje, veći medicinski zahvati, promena prebivališta, raspolaganje imovinom i sl.). Bez njegove saglasnosti o ovim pitanjima roditelj koji ima starateljstvo ne može samostalno odlučiti.

Osnovno pravo roditelja koji nema starateljstvo nad decom je da, na način kako je to određeno u sudskoj presudi ili sporazumu, održava lične odnose i viđa decu, dok je njegova osnovna obaveza plaćanje alimentacije na ime izdržavanja svoje dece.

UMESTO ZAKLJUČKA

Ukoliko dalji zajednički život supružnika ipak nije moguć, najbolja opcija je sporazumni razvod braka koji je brži, jeftiniji, a pri tom rešava sva pitanja istovremeno: razvod, podela imovine i starateljstvo nad decom. U suprotnom, jedini put do razvoda je podnošenje tužbe nadležnom sudu, u kom slučaju se pitanje razvoda i starateljstva nad decom rešavaju u jednoj parnici, dok se pitanje podele zajedničke imovine rešava u drugoj posebnoj parnici.