U Republici Srbiji je od dana proglašenja vanrednog stanja prošlo tačno mesec dana, u kom periodu je Vlada Republike Srbije donela više mera kojima se posredno ili neposredno utiče na poslovanje privrednih subjekata.
Iako državne granice nisu zatvorene za teretni saobraćaj i ne postoje ograničenja u smislu prometa robe (izuzev pojedine robe za koju je zabranjen izvoz u vidu određenih osnovnih životnih namirnica i medicniskih sredstava, kao i lekova), ograničenje slobode kretanja ljudi, radnog vremena i rada kroz izdavanje dozvola je u najmanju ruku otežalo poslovanje, dok je u pojedinim slučajevima potpuno prekinulo poslovanje (npr. turizam i ugostiteljstvo).
Bez obzira na činjenicu što su neki privredni subjekti zbog prirode delatnosti uspeli da organizuju rad zaposlenih od kuće ili su na drugi način organizovali poslovanje za vreme vanrednog stanja u
radnopravnom smislu, o čemu smo pisali u posebnom blogu, postoje problemi u vezi ispunjenja obaveza privrednih subjekata iz ugovora koji su zaključeni pre nastupanja pandemije i koji su i dalje na snazi.
Pitanje koje se svakako postavlja pred privredne subjekte jeste šta raditi u situaciji kada više nisu u mogućnosti da ispunjavaju svoje obaveze prema poslovnim partnerima ili su to u mogućnosti u
smanjenom obimu. Da li postoji mogućnost da raskinu ugovorni odnos ili da izmene postojeće ugovorne odnose, a da pri tome ne odgovaraju za eventualnu štetu drugoj strani?
Dajući prikaz za sve ugovore u privredi koji su postali upitni kao posledica vanrednog stanja, treba se posebno osvrnuti na Zakon o obligacionim odnosima koji daje ugovornim stranama nekoliko opcija, koje bi u zavisnosti od slučaja do slučaja mogle biti primenjene:
1. Raskid ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti;
2. Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana;
3. Oslobođenje dužnika od odgovornosti usled više sile.
Posebno treba imati u vidu da primena navedenih instituta zavisi od slučaja do slučaja, te je za donošenje ispravne odluke u pogledu rešavanja obaveza u privredi u vreme vanrednog stanja
neophodno proučiti sve činjenice za svaki konkretan ugovor. Dosadašnja sudska praksa je vrlo važna pri donošenju odluke na koji način rešiti ugovorni odnos u vreme vanrednog stanja, jer proizvoljno prekidanje ugovornih odnosa i nepoštovanje postupka za raskid mogu dovesti privredni subjekt pred sud i prouzrokovati naknadu štete. Zbog toga, privrednici budite na oprezu!
U vezi sa rešavanjem pitanja ugovora o zakupu poslovnog prostora, kao posebnog ugovora u privredi pisali smo u posebnom blogu.
KONTAKT:
1. PROMENA OKOLNOSTI UVOĐENJEM MERA U VREME VANREDNOG STANJA
Mere uvedene za vreme vanrednog stanja su dovele do novih okolnosti, te su privrednici zatečeni u uslovima u kojima se nisu nalazili pre nego što je vanredno stanje uvedeno. Međutim, uvedene mere su različito uticale na razne privrednike i njihove ugovore, te je potrebno u svakom slučaju ceniti da li privrednik ima pravo na raskid ili izmenu određnog ugovora usled vanrednog stanja.
Kada nakon zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze ili ako se zbog tih okolnosti ne može ostvariti svrha, ugovorna strana pogođena promenjenim okolnostima može tražiti raskid ili izmenu ugovora. Da bi se ugovor mogao zakonito raskinuti ili izmeniti, potrebno je da očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi.
Na ovom mestu je bitno naglasiti da ugovorna strana koja traži raskih ugovora ne može to da učini prostom izjavom volje. Naime, o raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti odlučuje sud u
sudskom postupku na osnovu prezentovanih dokaza, što treba posebno imati u vidu s obzirom na otežan rad sudova u vreme vanrednog stanja.
U svakom slučaju, pre pokretanja sudskog postupka za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, strana koja zahteva raskid ugovora dužna je da o svojoj nameri da raskine ugovora obavesti drugu stranu. U suprotnom, ukoliko ne postupi u skladu sa obavezom obaveštavanja ona odgovara za štetu koju je druga strana pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bio na vreme saopšten.
Privrednici posebno moraju voditi računa o sadržini ugovora koji su zaključili, jer postoji mogućnost da su zaključenjem ugovora pristali da budu lišeni prava da raskinu ugovor po osnovu promenjenih okolnosti. Takođe, privrednik ima pravo i da traži izmenu ugovora.
Svaka industrija i svaki ugovor u privredi će biti različito posmatrni iz ugla promenjenih okolonosti koje je donelo vanredno stanje, te se ne može dati generan odgovor da li je raskid ili izmena po
osnovu promenjenih okolnosti uvek pravo i zakonito rešenje.
2. MERE VANREDNOG STANJA KOJE SU DOVELE DO NEMOGUĆNOSTI IZVRŠENJA UGOVORA
Zakon o obligacionim odnosima daje mogućnost da u situaciji kada je ispunjenje obaveze jedne strane postalo nemoguće zbog događaja (u konkretnom slučaju zbog pandemije izazvane virusom
zbog čega je uvedeno vanredno stanje sa svim merama) za koji nije odgovorna ni jedna ugovorna strana, obaveza te strane se gasi. Kao posledica navedenog, gasi se i obaveza druge strane.
Ukoliko je strana koja je onemogućena da izvrši svoju ugvornu obavezu primila bilo šta od druge strane na osnovu ugovora, dužna je da drugoj strani vrati primljeno. Ovakav ugovor može ostati na
snazi ukoliko je ispunjenje samo delimično nemoguće zbog mera vanrednog stanja, ali što se ceni u svakom konkretnom slučaju.
3. VIŠA SILA
Treća mogućnost koju Zakon o obligacionim odnosima reguliše, a koja bi mogla biti primenjena, tiče se izbegavanja odgovornosti ugovorne strane za štetu koja je nastala time što nije ispunila obavezu predviđenu ugovorom ili je to učinila sa zakašnjenjem. Naime, ugovorna strana koja nije mogla da ispuni svoju obavezu, odnosno ukoliko je zakasnila sa ispunjenjem svoje obaveze zbog više sile, oslobađa se odgovornosti za štetu.
Pitanje više sile je posebno razrađeno kod pojedinih ugovora u privredi (kao npr. kod ugovora o zakupu ili ugovora o otpremanju robe), tako da je neophodno znati o kojoj vrsti ugovora u privredi se radi kako bi se dala ocena mogućnosti izbegavanja odgovornosti za štetu usled više sile.
KONTAKT:
KOJE JE REŠENJE NAJBOLJE?
Nažalost, opšti odgovor na takvo pitanje nije moguće dati.
Prethodno navedena rešenja Zakona o obligacionim odnosima su primenjiva, ali ne i u svakoj situaciji. Mogućnosti vezane za raskid ugovora, izmenu ugovorenih uslova, odlaganje ispunjenja ugovornih obaveza su pitanja na koja se mora odgovoriti u svakom pojedinačnom slučaju. Takođe, na mogućnost opstanka ugovora u velikoj meri utiče sadržaj samog ugovora, kao i merodavno pravo koje se primenjuje na konkretan ugovorni odnos, čime se posebno radvaja status ugovora između domaćih subjekata i ugovora sa inostranim partnerima.
Ugovorne strane bi trebale posebno da obrate pažnju na odredbe ugovora koje se tiču eventualnih ugovornih kazni, penala, naknade štete i drugih sličnih instituta. Ipak, konsultovanje samog ugovora nije dovoljno, jer postoji mogućnost da su neke od odredbi ugovora ništave, u kom slučaju zakon uređuje dalji odnos iz ugovora. Greške ugovornih strana prilikom raskida ugovora i neispunjenja obaveza otvaraju kasnije mogućnost pokretanja sudskih postupaka, čije vođenje može da predstavlja veliki materijalni izdatak i obavezu naknade štete drugoj strani.
Imajući u vidu da je pandemija bolesti COVID-19 zahvatila veliki broj država, da je u velikom broju država proglašeno vanredno stanje i uvedene mere koje otežavaju poslovanje privrednih subjekata, neophodna je posebna pažnja ugovornih strana i uzajamno razumevanje kako bi se sprečilo narušavanje dobrih poslovnih odnosa i dalja saradnja.
*Sadržaj ovog bloga je isključivo informativnog karaktera i ne predstvalja pravni savet.
