Ukoliko ste se odlučili za osnivanje firme pred Vama je procedura koja je regulisana Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Iako u ovim zakonima nije predviđen termin firma, on je uobičajen u svakodnevnom govoru, pa ćemo ga koristiti i u ovom tekstu. Koraci za osnivanje firme su sledeći:

KAKO OTVORITI FIRMU?
KORAK PRVI – IZBOR PRAVNE FORME

Pre nego se upustite u postupak osnivanja, neophodno je odlučiti se za pravnu formu buduće firme. Zakon predviđa 4 različite pravne forme koje može imati firma. Koju firmu otvoriti?

ORTAČKO DRUŠTVO – OD ili O.D.

Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni
celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Dakle, vlasnici ortačkog društva
odgovaraju poput preduzetnika svojom ličnom imovinom za obaveze firme. Osnivači ortačkog društva mogu biti kako fizička, tako i pravna lica. Ortačko društvo može obavljati sve delatnosti, izuzev onih delatnosti za čije obavljanje je propisana posebna pravna forma (poput delatnosti banke, društava za osiguranje i slično).

KOMANDITNO DRUŠTVO- KD ili K.D.

Komanditno društvo je društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih je najmanje jedan komplementar i najmanje jedan komanditor. Ovo društvo predstavlja svojevrsnu kombinaciju društva sa ograničenom odgovornošću i ortačkog društva, s obzirom da su neki vlasnici ove firme odgovorni neograničeno solidarno svojom celokupnom ličnom imovinom poput ortaka (komplementar), a neki ograničeno poput članova doo (komanditor). Komanditno društvo takođe može obavljati sve delatnosti, izuzev onih za koje je propisana posebna pravna forma.

Treba uzeti u obzir da su ove dve pravne forme veoma retke u Srbiji, s tim da u određenim slučajevima ima opravdanja za osnivanje firme u ovim formama. Tako, primera radi, osnivanje firme u Republici Srbiji u ovim formama od strane stranih lica može imati vrlo povoljan poreski tretman, te napraviti ogromne uštede i znatno povećati dobit firme i profit vlasnika firme. Otvaranje firme u Srbiji za strance će biti tema našeg posebnog bloga.

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU- DOO ili D.O.O.

Društvo s ograničenom odgovornošću je firma u kome jedan ili više vlasnika imaju udele u toj firmi, s tim da oni kao članovi doo ne odgovaraju svojom ličnom imovinom za obaveze firme osim u slučajevima probijanja pravne ličnosti. Pojašnjenja radi, do probijanja pravne ličnosti dolazi u slučajevima kada član doo zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti za obaveze firme (npr. upotreba društva za postizanje zabranjenog cilja, korišćenje imovine društva ili raspolaganje kao da je lična i sl.), što za posledicu ima neograničenu, solidarnu odgovornost člana svojom celokupnom ličnom imovinom za obaveze društva. Društvo sa ograničenom odgovornošću takođe može obavljati sve delatnosti, izuzev onih za koje je propisana posebna pravna forma.

DOO je daleko najčešće korišćena pravna forma firme u Srbiji.

AKCIONARSKO DRUŠTVO – AD ili A.D.

Akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije, koje poseduju jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva svojom ličnom imovinom, osim u slučaju pomenutog probijanja pravne ličnosti. Akcionarsko društvo može obavljati sve delatnosti, a može biti zatvorenog tipa ili biti javno akcionarsko društvo koje vrši emisiju svojih akcija.

Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.

Pored navedenih pravnih formi, fizičko lice se može opredeliti i da se registruje kao preduzetnik – poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda. Preduzetnik za obaveze koje proizađu iz obavljanja njegove delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom.

S obzirom na različita pravila o odgovornosti osnivača potrebno je pažljivo razmotriti koja forma najviše odgovara interesima osnivača.

KORAK DRUGI – SLOBODNA IMENA ZA FIRME

Ime ili naziv firme je deo poslovnog imena, koje pored naziva sadrži i pravnu formu i mesto sedišta privrednog subjekta (npr. XYZ Company doo Beograd). Naziv firme ne sme biti isti kao naziv neke druge firme, jer se u tom slučaju prijava podneta APR-u odbacuje. Ukoliko ipak takva prijava bude usvojena, zainteresovano lice može podneti tužbu sudu i zahtevati naknadu štete i/ili promenu naziva. Kako bi bili sigurni da će vaša firma imati željeni naziv najbolje ga je prethodno rezervisati. Kada utvrdi da su uslovi za rezervaciju ostvareni, registrator izdaje potvrdu o rezervaciji naziva koja se unosi u bazu podataka rezervisanih naziva i važi 60 dana. Takođe treba voditi računa da se nazivom firme ne vređa javni moral, ne izaziva zabluda u pogledu pravne forme niti pretežne delatnosti vaše firme, te da se ne izazove zabluda o identitetu vaše firme i neke druge firme.

KORAK TREĆI – ODABIR PRETEŽNE DELATNOSTI I ADRESE

Ono što ste već sigurno znali i pre nego što ste započeli postupak osnivanja jeste čime će se firma baviti. Delatnost kojom će se firma baviti je klasifikovana u okviru posebne uredbe. Dozvoljena je dodatna delatnost firme, što znači da firma može pored pretežne delatnosti kao osnovne, obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene bez obaveze registrovanja.

Obavezan element prilikom registracije firme je i odabir adrese. Zakon o privrednim
društvima definiše nekoliko vrsta adresa:

• Adresa sedišta – obavezno se registruje. Sedište društva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom društva. Promena adrese sedišta firme je dozvoljena.
• Adresa za prijem pošte – pored adrese sedišta može se registrovati i adresa za prijem pošte koja služi isključivo za prijem pošiljki na teritoriji Republike Srbije. Ukoliko je firma registrovala adresu za prijem pošte onda pošiljke prima isključivo na tu adresu, a ne na adresu sedišta.
• Adresa za prijem elektronske pošte – Svaka firma mora imati adresu za prijem elektronske pošte čija je registracija obavezna, koja predstavlja zvanični email vaše firme.
  
  

KORAK ČETVRTI – SASTAVLJANJE OSNIVAČKOG AKTA

Osnivački akt se razlikuje u zavisnosti od toga da li firma ima jednog ili više članova. U prvom slučaju radi se o odluci o osnivanju, dok se u drugom slučaju radi o ugovoru o osnivanju. Ortačko, komanditno i društvo sa ograničenom odgovornošću svojim osnivačkim aktom uređuju upravljanje društvom i druga pitanja koja su od značaja za njegovo funkcionisanje (poslovno ime, ulozi, udeli i njihov otkup, osnovni kapital, pretežna delatnost i slično). Osnivački akt društva sa ograničenom odgovornošću mora da sadrži:

1) podatke o članovima društva, kao i podatak o prebivalištu člana društva;
2) poslovno ime i sedište društva; 
3) pretežnu delatnost društva; 
4) ukupan iznos osnovnog kapitala društva; 
5) iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana društva; 
6) vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva; 
7) udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima; 
8) određivanje organa društva i njihovih nadležnosti. 

Osnivački akt mora da sadrži i odredbe o imenovanju direktora, za slučaj da o tome nije doneta posebna odluka firme. Akcionarska društva pored osnivačkog akta treba da donesu i statut, dok preduzetnici nemaju obavezu sastavljanja osnivačkog akta.

Otvaranje firme iz radnog odnosa je moguće, pod uslovom da vam to dozvoljava vaš ugovor o radu kod poslodavca, što zahteva posebnu analizu ovakvih ugovora da ne biste bili odgovorni za naknadu štete.

OSNOVNI KAPITAL

Osnovni kapital predstavlja novčanu vrednost upisanih uloga vlasnika u firmu. Ulozi u firmu mogu biti novčani i nenovčani (nenovčani mogu biti u stvarima i pravima). Članovi društva sa ograničenom odgovornošću ne moraju odmah po osnivanju uplatiti ili uneti ceo ulog, ali osnivačkim aktom će biti određeno u kom roku to moraju da učine. Ukoliko ne uplate/ne unesu ulog, odgovaraće za štetu firmi koja je nastala usled propuštanja ili kašnjenja sa ispunjenjem ove obaveze. Zakonom o privrednim društvima je propisano da je minimalni osnovni kapital za društvo sa ograničenom odgovornošću 100,00 dinara, a za akcionarsko društvo 3.000.000,00 dinara, osim ako posebnim zakonom nije drugačije predviđeno.

KORAK PETI – APR OTVARANJE FIRME

Šta je potrebno za otvaranje firme? Registracija firme podrazumeva urednu dokumentaciju koja vam je potrebna da biste registrovali svoju firmu, koja zavisi od pravne forme firme koje registrujete. Registrator će o vašoj prijavi odlučiti u roku od 5 radnih dana od prijema prijave. Prijave se mogu predati neposredno na šalteru APR-a ili poslati putem pošte, a takođe i u određenim slučajevima i elektronskim putem. Registorvana firma dobija poreski identifikacioni broj (PIB) i matični broj firme, koja se može pretražiti preko pretraživača Agencije za privredne registre u odeljku pretraga firmi.

Sve je popularnije otvaranje firme za online prodaju u Srbiji, koje zahteva posebnu pažnju zbog specifičnosti online poslovanja. Zbog toga, potrudićemo se da u nekom od narednih blogova obradimo i temu osnivanja i poslovanja firme za online prodaju u Srbiji.

OTVARANJE RAČUNA FIRME I PRIJAVLJIVANJE POREZA

Po donošenju rešenja APR-a o uspešnoj registraciji prelazi se na otvaranje računa u nekoj od banaka po izboru. Procedura i dokumentacija zavise od toga da li je firmu osnovalo pravno ili fizičko lice. Zakon o porezu na dobit pravnih lica nameće obavezu da firma u roku od 15 dana od dana registracije podnese poresku prijavu.

Postoje i subvencije za otvaranje firme. Podsticaj za osnivanje firme biće tema u nekom od narednih naših blogova.

ZAKLJUČAK

Iako osnivanje firme u Srbiji odlikuje ustaljena procedura, imajte u vidu da je osnivanje firme prava prilika da se na samom startu reguliše poslovanje firme tako da ono bude efikasno i profitabilno. Upravo to se postiže jasnim pravničkim definisanjem odnosa vlasnika u firmi, ovlašćenja direktora, otkupa udela jednog vlasnika firme od drugog, modela poslovanja firme, nadzora nad poslovanjem, definisanjem mehanizama finansiranja firme (npr. kredit na firmu), poreskom analizom i uštedama itd. Time se izbegava da naknadno dođe do propusta ili blokada u poslovanju firme iz razloga nedovoljne posvećenosti regulisanju poslovanja firme prilikom osnivanja. Pored toga, stvari tehničke prirode prilikom osnivanja mogu vam prouzrokovati dodatne troškove u slučaju grešaka i prolongirati početak poslovanja. Iz svega iznetog, predlažemo da potražite stručnu pomoć pri otvaranju firme.

*Sadržaj ovog bloga je isključivo informativnog karaktera i ne predstvalja pravni savet.