Kao posledica proglašenja vanrednog stanja u Republici Srbiji i uvođenja mera radi sprečavanja širenja zaraze izazvane virusom SARS-Cov2 koji izaziva bolest pozantu kao COVID-19, veliki broj poslodavaca i zaposlenih se nakon vrlo kratkog vremena našao u teškoj situaciji.
1. EFEKAT VLADINIH MERA NA FINANSIJE POSLODAVCA
Uvođenjem mera ograničenja slobode kretanja, pre svega policjskog časa, ograničenja slobode okupljanja, ograničenja vremena rada i obaveza u pogledu organizacije rada i načina poslovanja privrednih subjekata, kafića, restorana, tržnih centara, pijaca itd., već sada su stvorili finansijske probleme poslodavcima i finansijske projekcije su takve da poslovanje u ovakvom stanju nije dugoročno održivo.
Pored navedenih, mere koje takođe utiču na poslovanje posebno se odnose na ograničavanje visine maloprodajnih cena pojedinih proizvoda i visine marže po tim proizvodima, zabranu izvoza lekova i određenih namirnica i zaštitnih sredstava, posebna pravila proizvodnje lične zaštitne opreme. Dodatno na poslovanje utiče uvođenje obaveznog karantina zaposlenima koji se vraćaju iz inostrantstva, problem organizovanja prevoza zaposlenih do radnog mesta zbog obustave prevoza putnika u javnom saobraćaju, kao i zatvaranje granica za putnike i zaposlene za službena putovanja u inostranstvo.
Kada se pođe od činjenice da su iste ili slične mere trenutno na snazi u gotovo celom svetu, pad ekonomije je neizbežan i finansijske posledice će tek biti vidljive. Prema zvaničnim obaveštenjima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), privredni šok i ekonomska neizvesnost usled epidemije su već sada veći u odnosu na globalnu krizu 2001 godine, zbog terorističkog napada na SAD i 2008 godine, u vreme hipotekarne i finansijske krize takođe u SAD. Očekuje se da će se privredni rast prepoloviti, dok će i najveće ekonomije sveta upasti u recesiju.
KONTAKT:
Ako se izuzme Uredba o poreskim merama za vreme vanrednog stanja radi ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-Cov2 („Sl. glasnik RS“, br. 38/2020) kojom se poreskim obveznicima pod reprogramom poreskog duga omogućava da, za vreme vanrednog stanja počev od rata koje dospevaju u martu 2020. god., ne plaćaju poreski dug bez posledica u vidu prinudne naplate i obračuna kamate, ne postoji niti jedna druga mera vlade doneta u vreme vanrednog stanja kojom je poslodavcima pružena finansijska pomoć bilo u vidu subvencija, oslobođenja od plaćanja ili refundacije za plaćanje poreskih i drugih nameta. Osim objavljenog teksta u kome Ministarstvo rada objašnjava prava i obaveze radnika i poslodavaca za vreme vanrednog stanja i apela poslodavcima da neotpuštaju zaposlene, kao i moratorijuma na kredite i lizinge, konkretnih mera nema zbog čega su zabrinuti i u Uniji poslodavaca Srbij (UPS).
Pojedinim poslodavcima je uvedenim merama ograničeno poslovanje (npr. prodaja hrane i pića isključivo putem dostave ili šaltera u kafićima, restoranima i sl.) ili zabranjeno obavljanje delatnosti (tržni centri, kao i butici, restoranski lanci i kafići u tržnim centrima ili drugim većim zatvorenim objektima, privatne predškolske ustanove i dr.).
2.PROMENE U ORGANIZACIJI RADA KAO ALTERNATIVA DAVANJU OTKAZU
Svi navedeni problemi mogu se rešiti i putem različitih modela organizacije rada kod poslodavca koje predstavljaju kako alternativu otpuštanju zaposlenih, tako i mere koje se mogu preduzeti pre preduzimanja mera otpuštanja zaposlenih. O svim ovim modelima organizacije rada poslodavca u vreme vanrednog stanja koji predstavljaju alternativu davanju otkaza zaposlenim licima, pisali smo detaljno u prethodnom blogu.
Određeni broj poslodavaca je uspeo da u celosti ili delimično nastavi poslovanje uvođenjem nekog od Zakonom o radu predviđenih modaliteta kao što je rad od kuće ili rad sa nepunim radnim vremenom. Međutim, veliki broj poslodavaca je u potpunosti obustavio svoje poslovanje i opravdano se postavlja pitanje do kada će moći da isplaćuju zarade i naknade zarade zaposlenim, čak i u situaciji ukoliko isplaćuju minimalnu zaradu zaposlenima?
S tim u vezi, neminovno se postavlja i pitanje otkaza ugovora o radu.
3. OTKAZI I REŠAVANJE VIŠKOVA ZAPOSLENIH
Iako je ministar rada najavio objavljivanje liste poslodavaca koji su nezakonito dali otkaz zaposlenima, zakoniti otkazi i otpuštanja zaposlenih se ne mogu zabraniti poslodavcima u privatnom sektoru. Ovakva zabrana, razume se, ne može se uspostaviti zbog imperativnih odredbi Zakona o radu i činjenice da poslodavac finasira poslovanje i odlučuje koje će mere preduzeti kada mu se smanjuje obim poslovanja i izostaju finansijska sredstva. Do sada su poslodavcima u privatnom sektoru bile upućivane samo preporuke i molbe da ne otpuštaju zaposlene, te da probaju da što duže zadrže zaposlene u radnom odnosu.
KONTAKT:
Zakon o radu predviđa da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Dakle, zaposlenom iz ovog otkaznog razloga može biti otkazan ugovor o radu samo ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca stvarno prestala potreba za obavljanjem određenog posla, ili je došlo do smanjenja obima posla. U vreme vanrednog stanja, svakako su ekonomske promene kod poslodavca te koje daju osnova za otkaz zaposlenom.
U vezi sa ovim otkaznim razlogom poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa, te ukoliko pre isteka ovog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaposlenje ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Međutim kod primene ovog otkaznog razloga poslodavci moraju biti vrlo obazrivi iz više razloga. Kao prvo potrebno je da stvarno dođe do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca zbog kojih je stvarno i prestala potreba za obavljanjem određenog posla, odnosno da se stvarno smanjio obim posla. Navedeno je neophodno utvrditi u svakom konkretnom slučaju. Sa druge strane, kako bi otkaz primenom ovog otkaznog razloga bio zakonit, potrebno je pravilno primeniti odredbe Zakona o radu koje se odnose na proceduru prilikom otkaza ugovora o radu. U suprotnom, greške i propusti učinjeni prilikom primene ovog insituta mogu da imaju velike negativne posledice na poslodavce u vidu eventualnih sudskih postupaka. Poseban oprez treba da imaju poslodavci koji imaju veći broj zaposlenih, s obzirom da je otkazna procedura kod njih daleko složenija i podrazumeva sprovođenje stroge zakonske procedure rešavanja viškova zaposlenih po posebnim programima.
Ne postoji nikakava sumnja da je veliki broj poslodavaca suočen sa poremećajima u poslovanju izazvanim merama države radi sprečavanja širenja epidemije virusa, te da će ta činjenica u velikoj meri uticati i na opstanak poslodavaca i na život i egzistenciju zaposlenih. Međutim, i pored ove činjenice, mišljenja smo da je pre otkaza ugovora o radu potrebno utvrditi da li postoji bilo koji drugi način da što veći broj zaposlenih zadrži posao u ovom trenutku, te pribegavati otkazu ugovora o radu tek ukoliko ne može da se pronađe ni jedno drugo manje nepovoljno rešenje po zaposlene, o čemu smo pisali u posebnom blogu
.
*Sadržaj ovog bloga je isključivo informativnog karaktera i ne predstvalja pravni savet.
